Dedalus and Arianna

Годинама сам представник своје компаније у Европском радничком савету. Савет често личи на Европски парламент с обзиром да имамо колеге фаkтички из целе Европе. У њему се рефлектују многобројне. и различите, визије синдикалног покрета, али и самих синдиката.

Прво што ме је изненадило била је разноликост ставова представника различитих земаља, у смислу да нешто, што је принципу право у некој земљи, то исто ни не постоји у законима суседне земље и то се одражава на самим састанцима, али и у тренутку када треба срочити резолуције и уговоре. Примера ради, став синдикалног представника из Немачке, земље у којој су закони строги и у којој свако отпуштање са посла мора бити договорено (или споразумно) са компанијом, није ни у каквој вези са ставом Енглеза, коме су права ограничена законима и где је отпуштање са посла практично слободно. С тога сваки договор „на пола пута“ за Енглеза је раван епској победи, док је за Немца огроман губитак стечених права.

Врло је у моди говорити о Евру и да економској и монетарној уније недостаје и пореска, међутим, веома мали број људи говори о уједињавању радника у циљу одбране њихових права, иако је ова тема итекако и неопходна, и хитна.