Dedalus and Arianna

Euđenio Borela smatra da Evropski saveti zaposlenih treba da imaju značajniju ulogu u sistemu industrijskih odnosa. Takođe misli da odnosi između sindikata i multinacionalnih kompanija ne treba da budu stavljeni isključivo u okvir evropskih granica. Prava utakmica se igra na globalnom planu. Ovo izgovara po povratku iz Japana, gde je učestvovao na skupu međunarodnog saveta Tenaris-a.

Kako je protekao skup?

Zavisi kako se uzme. Naša platforma je aktivna od 2007. godine, čini je osam nacija. Sastajemo se jednom godišnje kako bismo razmenili informacije i pokušali da iznesemo planove za budućnost. Predviđanja nisu optimistična. Ove godine je bilans zaključen sa 30% manje prihoda, ali je i dalje pozitivan. Bolna tačka su prihodi i zaposlenost, jer su oba u padu. Poenta je da mi kao savet ne možemo ništa da učinimo po tom pitanju. Kompanija nikada nije priznala našu organizaciju. Upoznati smo sa onim što se dešava u našim fabrikama. Imamo jasnu i potpunu viziju elemenata koji utiči na naše uslove za rad, ali ne možemo da se suočimo sa upravom. To je veliki hendikep.

Sigurno ste pokušali sa pritiscima…

Pre dve godine se savet sastao u Argentini, gde se nalazi matično sedište kompanije Tenaris. To je bila prilika da se utiče na naše priznavanje. Tražili smo da nas primi predsednik Grupe. Da nije prihvatio, organizovali bismo štrajk i protest. Nismo se sastali sa predsednikom, a lokalni sindikati su se podelili po pitanju mera koje smo prethodno odlučili da preduzmemo.

Dakle, koja je uloga međunarodnog saveta?

Radimo na podizanju svesti po pitanju bezbednosti, žalbi, saopštenja. Solidarne aktivnosti, prijavljivanje antisindikalnog ponašanja. Jednom smo uspeli da vratimo jednog radnika iz Kolumbije kojeg je firma nepravedno otpustila.

Da li misliš da Evropski saveti zaposlenih mogu da pruže veću podršku organizacijama kao što je tvoja, u globalnom kontekstu u kojem su subjekti međusobno povezani?

Mogli bi, ali u ovom trenutku evropski saveti zaposlenih imaju ograničenja sa kojima treba da se izbore. Evropski saveti zaposlenih ne mogu da pregovaraju. Međutim, bilo bi baš dobro kada bi imali to pravo i kada bi imali veći uticaj na odluke multinacionalnih kompanija. To, naravno, nije lako realizovati. Takva promena obuhvata mnogo tema, među kojima je i prestanak suvereniteta sindikata. U svakom slušaju, treba pokušati.

Sa kojim ciljem?

Garantovati svim radnicima ista prava, bez obzira na zemlju porekla. Uticati na debalanse uzrokovane dampingom.

U nekim pogledima se čini da se međunarodni savet i Evropski saveti zaposlenih kreću u istom pravcu kada su u pitanju suočavanje sa ograničenjima i ambicije.

Reč je, uprkos svemu, o međusobno povezanim oblastima. Uvek navodim primer čeličana. Poznato je da zagađuju, pa ćemo ih izmestiti iz Evrope. Ali time se ne rešava problem. Naprotiv, otvara čitavo jedno poglavlje o svemu onome što prelazi te granice. Ja mislim da je potrebno upravljati ekonomskim i socijalnim procesima na svetskom nivou. Ne kažem da plate moraju da budu ujednačene, već su po pitanju nekih suštinskih problema potrebna pravila koja važe za sve. Tu mislim na bezbednost, ambijent, maloletnički rad. U globalizovanom svetu, ako nemaš kontrolu nad pravima radnika, gubiš na svim poljima.