Dedalus and Arianna

„To je kao partija šaha. Svaki potezi izaziva sledeći i na kraju se potvrđuje opšta priomena scenarija, plod jedne strategije. Sa multinacionalnim kompanijama je tako. Ono što se dogodi u Italiji odražava se u Poljskoj. A zatim u Francuskoj, i Nemačkoj… Biti član ERS znači videti sve to izbliza. Dopada mi se. Služi mi da steknem ideju o stvarima. Pre svega, da razumem zašto se događaju.“

Postoji još jedan aspekt koji Andrea Kapeli, zaposlen u Solveju, smatra značajnim za svoju ulogu u ERS: uspeti preneti italijansko iskustvo u Evropu, stranim delegatima. Na sastancima Odbora prisustvo naše zemlje je veoma malo. Prilike moraju da se iskoriste. „Trudim se da obavim svoj deo“ kaže. U Briselu, ali takođe i iz Italije. Kapeli je među promoterima nacionalne koordinacije koju su formirali Solvej i sindikalna predstavništva svih mesta u kojima je kompanija prisutna. Sreću se jednom godišnje da bi napravili presek situacije. Osim službenog sastanka, postoje i neformalni trenuci, koji doprinose da se stvori dobra klima olakšavajući dijaloge. „ Inicijativa je izazvala izvesno interesovanje takođe i van nacionalnih granica. Sada se već radi o utvrđenom iskustvu – već smo kod šeste realizacije – i iz drugih zemalja nam traže detalje o organizaciji. U budućnosti bi bilo idealno da se pređe sa jednog na dva sastanka godišnje.“

Sve to podrazumeva znatno zalaganje jer, kako podseća Kapeli, stvaranje mreže zahteva kontinuirani napor. Ipak, vredi truda. „ Polazne tačke i dobre ideje se dobijaju iz kontakta sa drugima. Uzmite Francusku. Saveti fabrike mogu imati asistenciju jednog eksperta, koji će im pomoći da protumače finansijske aspekte rada. Sve na trošak preduzeća. Poznavati prirodu brojeva znači biti bolji od drugih. Na sastancima, francuski delegati ulaze mnogo u specifičnosti. Uspevaju da kompaniju dovedu u teškoće. Organizovati malo obuke o ekonomskim i finansijskim aspektima ne bi bilo loše, čak ni u Italiji.“ Kapeli se izražava jasno, ali njegovi sudovi nisu odsečni.  Koncept razlike ima više aspekata. Ponekad predstavlja i ograničenje, posebno kada se prenese na transnacionalni plan. „Treba da govorimo jednoglasno, a ne uspevamo uvek u tome. Različiti smo. Evropska Unija….“prekidamo ga, da bismo ga upitali: da li rađanje jednog pravog evropskog sindikalnog pokreta može doprineti političkom i građanskom ujedinjenju među državama?     „ Da – odgovara – Ne sam. Nije lako. Ali verujemo u to.“