Dedalus and Arianna

Valentina Kapeleti došla je u dodir sa evropskim odborima preduzeća pre petnaestak godina kada je, kao sindikalac Fiom-a, pratila neke multinacionalne kompanije sa sedištem u Milanu. Tada je učvrstila odnose sa nekim delegatima ERS. Od njih otkriva strategijske potencijale, kao prvu, između ostalih, sposobnost da se utiče na odluke kompanija.

Odakle potiče to Vaše ubeđenje?

Iz stečenih iskustava. Sećam se kada je Otis želeo da premesti deo proizvodnje u Istočnu evropu. Uspeli smo da to sprečimo oslanjajući se na ulogu odbora, i stvarajući među nama svima jedan koristan odnos.

Što se tiče odnosa ERS i sindikata, postoje li problemi?

Upravo ih prevazilazimo. Najveće teškoće bile su vezane za jedan pomalo zapostavljajući pristup nas funkcionera evropskim temama. Sa svoje strane, članovi odbora bili su navedeni da delaju sami. Ali, ponavljam, žureći se da na svojoj koži doživimo evidentnu povezanost globalne i lokalne dimenzije, stvari se menjaju. Polako, razjašnjavamo ideje, napuštajući početni skepticizam sa kojim smo mi sindikalci gledali odbore. Sa druge strane, baviti se njima je način da se na njih utiče. ERS može mnogo od sebe da unese u jedan odbor. To čini kontinuirano, birajući unutar sebe delegate koje će poslati da razgovaraju sa menadžerima multinacionalnih kompanija.

Šta pretpostavljate u vezi mogućnosti da ERS može da pregovara?

Ja sam lično za jedan pragmatičan pristup. Pre nego pravno definišemo taj poseban tip pregovaranja, dajmo najrazvijenijim ERS mogućnost da to proveri u praksi. Verujem da je to dobar način da se akumulira potrebno iskustvo, smanjujući strahove koji prate značajne zaokrete. Ima najpre mnogo toga da se uradi: ispita poslovna kultura različitih Grupa, bolje orijentiše procese obuke, da se svi osetimo više uključeni. Sve u svemu, proverimo otvoreno tu perspektivu, pre nego što je formalizujemo.

Koji aspekt, među onima tipičnim za ERS, smatrate da može da pozitivno utiče na način rada sindikata na nacionalnom nivou?

Multikulturalnost. Sada se suočavamo na potpun način sa transnacionalnošću samo preko odbora preduzeća. Ja, međutim, smatram, da je potrebno gledati u inostranstvo da bismo redizajnirali naše sindikalne kompetentnosti, bez obzira na ERS. To je pitanje otvorenosti uma, što bi nam omogućilo da usavršimo strategijske sposobnosti u našoj kući.

Mislite na jednu vrstu forma mentis, dakle….

Idem i dalje. ERS nam nudi jednu viziju zajedništva, smeštajući multinacionalnu kompaniju u scenario sačinjen od povezivanja, uzroka i efekata, poslovnih i finansijskih tokova. Verujem da treba da primenimo isti pogled da bi interpretirali funkcionisanje preduzeća različitih od velikih Grupa. Ova nisu ništa drugo nego primer, u pravom smislu reči, umreženog privrednog društva, ali nisu jedini. U Italiji imamo mnoge proizvodne realnosti koje, iako nisu multinacionalne kompanije, imaju izrazit internacionalni profil i jednu organizaciju u lancu. Zbog toga, da: otvorimo naš um. Otvorimo ga svetu.