Dedalus and Arianna

Kako tvrde članovi saveta, multinacionalna kompanija moraće da preuzme odgovornost za punu primenu dogovorenih mera, u svakoj pojedinačnoj poslovnoj jedinici. Ali to ne znači da će se sindikat povući. Obavljaće svoj deo posla, poštujući potrebne procedure.

Poenta nije uspeti parafirati dobar ugovor. Pravi uspeh pregovora krije se u ,,pretapanju” pravila u živote ljudi. Funkcionisaće ako se oslikaju na planove, očekivanja, svakodnevicu. U suprotnom, kako se kaže, ostaju mrtvo slovo.

Pre nekoliko meseci je Evropski savet zaposlenih u Suec-u – zajedno sa EPSU-om (European Federation of Public Service Unions) i Industriall-om – potpisao sa kompanijom sporazum o ravnopravnosti. Taj dokument suočava se sa disparitetima koji su ustanovljeni u različitim fabrikama koje pripadaju Grupi, i spreman je za primenu. Pratiće se situacija na tim određenim mestima. Takođe će biti pokrenute akcije usmerene ka prevazilaženju tih nejednakosti, u srednjem roku.

,,Sad predstoji teži deo. Ko će proslediti sporazum? Da li ćemo uspeti da ga predstavimo i onim radnicima čije interese niko ne zastupa?”, pita se Antonio Cagari.

Kako tvrde članovi saveta, ova multinacionalna kompanija moraće da preuzme odgovornost za punu primenu dogovorenih mera, u svakoj pojedinačnoj poslovnoj jedinici. Ali to ne znači da će se sindikat povući. Obavljaće svoj deo posla, poštujući potrebne procedure.

,,Sazvaćemo skup na koji ćemo pozvati Evropskih saveta zaposlenih iz svih zemalja da podnesu izveštaj na temu ravnopravnosti u kompaniji Suec. Moramo da utvrdimo rokove, odredimo, a nadam se i obučimo naše sagovornike. Treba detaljno da definišemo planove, različite pristupe.”, nastavlja Cagari.

Njegov poziv na akciju podstaknut je nadom da Evropski savet zaposlenih, ako je dobro organizovan, može da predstavlja začetak jednog jačeg sindikalnog pokreta u odnosu na sadašnji. U tom smislu, potpuna primena pravilâ i ugovorâ kao krajnjeg uspeha od osnovne su važnosti. Naročito u međunarodnom i evropskom pogledu.

Prepreka, podvlači Cagari, krije se u pogrešnom uverenju da je moguće uspeti sam.

,,Na osnovu mog iskustva u Evropskom savetu zaposlenih, moram nažalost da istaknem da preovladavaju lokalni interesi u odnosu na opšti. Nedostatak osećaja jednih za druge može da se ispostavi kao veoma štetan. Zatim, ne treba se ograničiti samo na ono što Evropski saveti zaposlenih mogu danas da ponude. Moramo da počnemo da razmišljamo o njihovim potencijalima, uključujući i pregovaranje na transnacionalnom nivou.”

Potom smo se okrenuli reformama rada koje su počele da sprovode različite zemlje Evropske Unije. ,,Suočili smo se sa njima, borili se protiv njih i trpeli njihove posledice unutar nacionalnih granica, a da nismo shvatali da su one delići mnogo većeg mozaika.”

Dakle, bilo bi dobro imati prilike za susrete koji bi povezali ljude. Cagari je iskazao veoma pozitivno mišljenje o skupu održanom prošlog januara u sedištu Italijanske generalne konfederacije rada za regiju Lombardije, koji je organizovala Kancelarija za međunarodnu politiku, gde su učestvovali članovi različitih Evropskih saveta zaposlenih. Svako je izneo svoje iskustvo. Vodili su se konstruktivni razgovori o planovima za budućnost. ,,U lepom mi je sećanju. Trebalo bi organizovati takve skupove i ubuduće. Mislim da argumenti koje podržavaju Evropski saveti zaposlenih, njihovi zahtevi, treba na neki način da se prošire, da postanu zajednički za celu konfederaciju.”