Dedalus and Arianna

Alfa Romeo iz Arezea predstavljao je jedan od najznačajnijih proizvodnih pogona u Itali, po sindikalnoj istoriji i kulturi. Tamo je, na početku svog puta kao sindikalni delegat, Stefanija Fileti prvi put čula da se govori o ERS, iako nikada nije bila njegov deo. U to vreme, diskutovati o internacionalnim pitanjima nije bilo svakodnevna stvar, ali intuicija pojedinih funkcionera, ujedinjena sa interesovanjem koje je izazivala tek stvorena direktiva, otvorili su put za aktuelnu bogatu debatu.

U svetlu promena koje su se dogodile poslednjih godina, smatrate li da su ERS dobile nove potencijale?

ERS poseduju razne potencijale. Jedan od najznačajnijih je kreiranje veće koordinacije između sindikalnih organizacija i delegata iz različitih zemalja. U nekim slučajevima to je već realnost. Sa moje tačke gledišta, moći računati na konstantan dijalog među delegatima dovelo je do, na primer, stvaranja preciznije ideje o tome šta će ostaviti ove godine krize. O tome šta će nastati, kako će se razvijati nacionalno ugovaranje, o tome kako će sve to uticati na ugovore na lokalnom nivou. Mnoge od budićih mogućnosti ERS tesno će zavisiti od političkih izbora koji će se pojaviti.

Mislite na evedtualno davanje moći pregovaranja ERS-u?

ERS bi trebalo da je imaju. Prvo, međutim, treba da definišemo neke aspekte. Treba imati jasnu viziju o vrsti pregovaranja na koje mislimo. Da li bi to moglo biti pregovaranje ograničeno na neke materije? Može li se ticati strateških linija? Jedan od aspekata koji treba razmotriti je prenos suvereniteta od strane sindikalnih organizacija na ERS: tema koja nije banalna, koja bi mogla da krije ne malo zamki, koje se odnose kako na različite propise o radu, tako i na različite ugovorne sisteme koji postoje u raznim zemljama.

Da li postoji protivsredstvo?

Možda ne samo jedno. U svakom slučaju, verujem da se treba fokusirati na obuku. Nema sumnje da članovima ERS treba da budu namenjeni resursi i kontinuirani kursevi. Treba sindikalno osvestiti odbore perduzeća, a to se postiže dajući im moć pregovaranja, što nas dovodi do tačke koju smo prethodno istakli. Ili to, ili će se opet završiti funkcijom koja je jedino bazirana na širenju informacija.

Da li verujete da su infotmacije i konsultacije slabi prerogativi ERS?

Ne baš. Pravo da se primaju informacije, a samim tim i konsultacije, su veoma važna sredstva, bez kojih ERS ne bi imao razlog da postoji. Poboljšanja, dobre prakse,  dobijene vremenom, drže se na tim osnovnim elementima. Ali nisu dovoljne, ako nam je cilj jedna više pregovaračka uloga ERS. Ukratko, treba da poguramo multinacionalne kompanije  da se ozbiljno suoče sa sindikalnim organizaciajma, pre nego što bilo šta izaberu.

Imajući u vidu sadašnju siutuaciju, mislite li da delovanje ERS može da utiče na ugovaranje na lokalnom nivou?

U pogeldu tog aspekta, rezervisana sam. Pogledajmo poslednje godine: nismo videli ništa osim rezove, i smanjenje prava i cene rada u svim zemljma EU. Ako je poruka koju treba širiti ta, verujem da uticaj koji vrši ERS na ugovaranje na lokalnom nivou – mislim, posebno , na odboire bliže kompanijama nego radnicima –  može biti čak negativan. Nakon te izjave, uvek je potrebno iskoristiti dobre prilike sa kojima se suočavate. Da se vratimo na pitanje ugovaranja, ako se jedna zemlja pokaže naprednija od druge, moramo sasvim sigurno koristiri ERS  da bismo postrigli iste nivoe.