Dedalus and Arianna

Mariza Menoloto je pred penzijom. Osvrće se unazad, pravi bilans sopstvenog iskustva unutar ERS: „ Usponi i padovi“ kaže. Pomalo je demoralisana – teška su vremena – ali bez obzira na to nije izgubila entuzijazam. Prošlog 15. januara učestvovala je, zajedno sa drugim delegatima i grupom sindikalnih funkcionera, na susretu evropskih odbora kompanija, koji se održavao pri Cgli Lombardije na inicijativu Departmana međunarodnih politika.

„ Bilo je zaista ohrabrujuće zabeležiti rast interesovanja koje okružuje ERS. Sve do nedavno disalo se u drugačijoj klimi. Bilo nas je malo, ponekad smo bili obeshrabreni. Potpuno suprotno od danas. Slušala sam svedočenja bogata planovima. Za zaposlene u multinacionalnim kompanijama ERS predstavlja budućnost. Ne možemo se odreći tog instrumenta.“

Jedan dan obuke se pretvorio u priliku da se podele sopstvena iskustva i dobre prakse do sada sprovedene. Motivacija da se ne preda pred teškoćama, može se roditi baš iz poređenja sa drugima. ERS iz Credit Suisse ima prilično neujednačenu istoriju. Česte promene menadžmenta su smetale koherentnom i progresivnom razvoju odbora. Korake napred pratila su zaostajanja, sa padovima u funkcionisanju i njegovoj korisnosti. I još, siromašna ili nikakava sindikalizacija nekih delegata – posebno engleza – stvorila je izvesnu dvosmislenost o tome koji su to interesi koje treba braniti: da li su to oni radnika ili multinacionalnih kompanija.

„ Ja zastupam radnike, i iskreno mi je teško da se razumem sa onima koji prihvataju da drže stranu kompaniji. Možda strah od odmazde igra ulogu u tom nedostatku vizije. Rezultat je, nažalost, taj da se nalazimo u pat-poziciji. Više puta, tokom ovih dugih godina, bila sam u tački da odustanem. Nikada to nisam uradila. Strast koja me veže za ERS je suviše duboka. Posmatram uspehe drugih odbora kompanija, i dođe mi da mislim da je onda moguće uticati na politike grupe. Definitivno, ne gubim nadu.“

Mariza Menoloto je ispričala svoje iskustvo u prisustvu kolege koji će je naslediti. Precizan izbor, još jednom diktiran potrebom da se stvore veze i poređenja. „Njemu, koji će za nekoliko meseci zauzeti moje mesto, želim samo jednu stvar, najdragoceniju: da oseti onu istu potrebu da dela, sa kojom sam ja napravila prve korake u ERS.“