Dedalus and Arianna

Kada je Mario Prinčipe prvi put čuo da se govori o ERS , bilo je malo onih koji su ih poznavali. Tada je radio u farmaceutskoj kompaniji. Godinama kasnije postao je sindikalista sa punim radnim vremenom. Danas, pored drugih stvari, Prinčipe se bavi evropskim odborima u kompanijama. „ Posmatranje iz blizine dinamiku industrijskih odnosa, na transnacionalnom nivou, pomaže da se prošire horizonti.“ kaže.

Od čega se sastoje ti horizonti?

Od mogućnosti. Bez obzira na korake napred koji su učinjeni u poslednje vreme, sindikat još pati od izvesnog lokalizma, dok se multinacionalne kompanije lako kreću na svetskom planu. Potrebno je, dakle, raditi na promeni mentaliteta i strategija. Mnogo se govori o transnacionalnom ugovaranju. Verujem da je to, u pravom smislu reči, tema koja predstavlja osnovu mnogih drugih. Počev od sindikalnog modela kome nameravamo da poverimo ovu značajnu promenu. Morali bismo da se složimo oko tema koje bi mogle postati predmet pregovaranja, i možda insistirati kako bi CAS prihvatio ulogu veće koordinacije. Sve to na veoma pozitivan način stimuliše naša predviđanja za budućnost, ali paziti da ne izostavimo instrumente kojima već raspolažemo.

Mislite na informacije i konsultacije?

To su i biće osnovni preduslovi za ispravno funkcionisanje ERS. Gde se ne daju informacije, ili gde su prilike za konsultacije skučene, potrebno je zahtevati ih. Znati znači razumeti. Samo preko razumevanja možemo delovati unapred, u pokušaju da utičemo na odluke velikih grupa. U jednoj od farmaceutskih kompanija koje pratim, ERS je uspeo, zajedno sa rukovodstvom, da definiše dogovor o društvenoj odgovornosti na nagodbama o vremenima života i rada. U dokumentu se navodi da je rad sa skraćenim radnim vremenom pravo. Pa, ova mala pobeda imala je osetne posledice u pojedinim kompanijama, poboljšavajući blagostanje zaposlenih.

Šta mislite o odnosu ERS i sindikata?

Verujem da je uloga ERS bila dugo potcenjivana. Kao sindikalista, osećam se odgovornim. Odbori kompanija obavljaju, međutim, centralnu funkciju. Oni su zdravi nosioci inovativnih iskustava. I multinacionalne kompanije to znaju. Srećom, naša koncepcija ERS je tokom vremena mnogo promenjena. Zapažam drugačiju svest. U ovom procesu podizanja svesti o međunarodnim temama, ne bih, zatim, potcenio ulogu radnika. U odnosu na prošlost možemo računati na školovaniju široku publiku, skloniju da iskoristi odnose uzrok – posledica između onoga što se odluči u Briselu i onoga što pojedinačne teritorijalne realnosti žive. U sektoru kojim se bavim to je očito. Ako sindikat ne stigne na vreme, radnici su ti koji skreću pažnju na određene procese.