Dedalus and Arianna

„ Objasnili su nam kako da organizujemo sindikalnu borbu na američkom modelu. Bolje smo razumeli kako razmišlja i kreće se jedna multinacionalna kompanija, proširili naše političke aspiracije. Verujem da treba pokušati da se ide putem internacionalnog ugovaranja. Činjenica je da ništa ne sprečava da se sindikalno iskustvo unese u ERS.“ Prošlog januara Karlo Kvaini je pohađao, u Rimu, jedan kurs obuke koji je organizovala nacionalna Filcams sa evropskim finansiranjem. Sa kursa je izašao pun stimulansa i perspektiva.

„Direktiva treba da se ažurira, sa ciljem da učini izbornom funkciju delegata.“ nastavlja. Smele ideje, delom sazrele razmišljanjem o ograničenjima sa kojima se sretao tokom svog iskustva u odboru. Kvaini je član takozvane Evropske grupe sindikalnog rada EC, jedne vrste koja je pod ERS Rexroth-a, firme koju je Boš kupio 2000. koja, sa svoje strane, ima sopstveni ERS koji bi trebalo da predstavlja sva privredna društva od kojih se sastoji multinacionalna kompanija. Unutar te jedinstvene Grupe postoji, dakle, dupli kolosek gde se, ponekad, protok informacija zaustavlja. I to ne zato što kompanija ne dostavlja jasnu dokumentaciju, detaljnu, i u odgovarajućem vremenskom roku unapred. Već su sami delegati ti koji ne računaju dovoljno na jedinstvenu komunikaciju sporazumnog karaktera.

„Da smo izabrani, funkcija zastupanja bi imala bogatije značenje, obavezujuće. To bi stavilo ERS u centar sindikalnih aktivnosti. Delegati bi se osećali više uključeni, a radnici bi iz toga izvukli veću korist. Bio bi to skok kvaliteta koji bi od odbora učinio čvrst prsten u mašineriji evropskog sindikalnog pokreta i sistemu industrijskih odnosa.“

Za Kvainija, ovu promenu treba da prati evolucija mentaliteta koju samo obuka može garantovati. „Gledajući Italiju, očito je značajno investiranje sindikata u tom pravcu.“ Ali obuka je takođe i ono što se radi na terenu. Prilikom godišnjih sastanaka ERS koristeći neformalne trenutke. I tamo, kroz kontakta sa ljudima, rađa se ideja o Evropi i o sindikalnom zastupanju. „ Stvoriti mrežu  je od ključnog značaja– zaključuje Kvaini – negovati odnose, suočavati se, biti uvek prisutan, činiti da informacije kruže. Treba da budemo spremni da idemo u korak sa neprestanim promenama, da razumemo razloge i kontradikcije, i pronađemo zajednička rešenja.“