Dedalus and Arianna

Fausto Durante je bio evropski koordinator za neke ERS. Svako iskustvo je imalo drugačiji ukus. Bio je rukovodilac koji je smatrao da je ispravno da se suoči sa odborom, i to je ono što je činio na šta ga je obavezivala direktiva, ostavljajući gorčinu u ustima i osećanje frustracije.

Koji je elemenat koji čini razliku između uprave kompanije i ERS?

Motivacija. Izuzetno je važno da kako kompanija tako i predstavnici ERS imaju poverenja u ulogu odbora. Gde ima pripreme i svesti, informacije i konsultacije služe da pruže jasnu sliku o perspektivama koje multinacionalna kompanija ima naspram sebe same i o doprinosu koji mogu da daju radnici.

Da bi se učinilo šta?

Do sada, ERS ima pre svega funkciju zastupanja i koordinacije. Može da sklopi sporazume o nekim značajnim temama, ali opšteg karaktera, bez neposrednog uticaja na nivou ugovaranja. Sa svoje strane Cgil već nekoliko godina iznosi kao pretpostavku potrebu da evropski odbori u kompanijama, ili druga transnacionalna predstavnička tela, imaju ovlašćenja da pregovaraju.

Odakle početi?

Od indirektnih tema, kao što su radno vreme, organizacija rada, tok proizvodnje. Danas su multinacionalne kompanije u stanju permanentnog restruktuiranja. Dakle treba da izdvojimo jedan subjekt koji je aktivni deo pregovaranja vođenog na evropskom nivou. Jedno telo koje su izabrali radnici po upustvima sindikata. Ako taj subjekt treba da bude ERS moraćemo da ponovo razmotrimo njegovu formu, ponovo uzimajući u ruke direktivu. Bilo bi potrebno pronaći novi model odnosa između odbora, sindikalnih organizacija i radnika, da bi se prevazišli neki problemi. Ne drže se uvek, nacionalno i internacionalno područje pomoću efikasne komunikacije. Ponekad članovi ERS deluju ne uključujući sindikat. Činjenica je da ne postoji obaveza. Da bi se moglo ugovoriti ono što je potrebno, to je na kraju krajeva jedna jednoobraznost. Potrebni su jasnoća i demokratija mandata.

Može li akcija ERS imati posledice na ugovaranje na lokalnom nivou?

Ako ERS dobro funkcioniše, i ako se delegatima da mogućnost da prenesu dobijene informacije i da se sretnu sa radnicima u svim mestima gde Grupa ima sedište, efekri na lokalno ugovaranje ne mogu biti drugačiji nego pozitivni. Znati unapred poteze kompanije  može stimulisati sindikalnu inicijativu. Prilagoditi sopstvenu strategiju jednom kontekstu u nastajanju znači takođe ne uzjoguniti se na čisto defanzivnoj i konfliktnoj poziciji. U jednom sličnom scenariju bilo bi prirodnije smatrati tačku gledišta radnika kao deo procesa formiranja politike preduzeća. To važi i za multinacionalne kompanije kao i za bilo koje drugo preduzeće. Nije slučajno, u dodatnom dokumentu koji su potpisali Cgil (italijanska generalna konfederacija rada), Cisl (Italijanska konfederacija radničkih sindikata) i Uil (Italijanska unija rada) prošlog 14. januara, o sistemu industrijskih odnosa, stavljen akcenat baš na mehanizme učestvovanja. ERS koji funkcioniše je sam po sebi jedna dobra praksa, i kao takva uzeta za primer od strane različitih realnosti. Imamo naspram sebe jednu raznoliku stvarnost. Jedan ogroman teren za osvajanje.